Излагање на конференцији „Агресија НАТО 1999. и глобалне промене“, 23. март 2026.
Даме и господо, браћо и сестре,
Пре свега, желим да кажем да ми је велика част што сам данас овде са вама. Ово је први пут да говорим у своје име и нисам припремао писани говор.
Ситуација у свету данас у великој мери је повезана са оним што смо ми, као држава и народ, преживели током НАТО агресије 1999. године, која је представљала завршну фазу такозваног кинетичког рата против наше земље.
Савремени догађаји указују на дубље процесе и појаве које се данас све више откривају. У том контексту, у јавности се појављују различити материјали и тумачења који, према појединим ставовима, бацају ново светло на улоге појединих актера у међународним односима.
Србија је у том периоду била изложена снажној медијској и политичкој кампањи, у којој је наш народ представљан на изузетно негативан начин. Данас се, међутим, све више отвара простор за преиспитивање тих наратива и за сагледавање догађаја из шире перспективе.
Питање последица НАТО агресије остаје и даље актуелно. Оне се не односе само на материјалну штету и људске жртве, већ и на дугорочне безбедносне, политичке и друштвене процесе који су уследили након 1999. године.
Посебно се указује на значај очувања истине о тим догађајима, као и на потребу да се настави са истраживањем свих њихових аспеката, укључујући и страдања цивилног становништва.
Савремени међународни односи показују да су многи обрасци деловања који су били присутни током деведесетих година и даље актуелни. Због тога је важно да се искуства из тог периода не забораве, већ да служе као основ за разумевање данашњих глобалних кретања.
Србија је у тим околностима показала отпор и настојање да сачува своју државност и достојанство. Та борба остаје важан део нашег колективног сећања.
Због свега тога, сматрам да имамо право да будемо поносни на отпор који смо пружили, као и на тежњу да сачувамо слободу и независност.
Хвала.
