Излагање проф. др Владана Пешића на Међународној конференцији о антифашизму.
Капитализам, поставши монополистички почетком 20. века, трансформисао се у своје највише стање – империјализам, са карактеристичним особинама економског и политичког насиља, израженог, посебно, у организовању светских ратова. Империјализам,настављајући своју колонијалну политику према земљама у развоју, прешао је у своју следећу фазу, која је добила универзални назив глобализам. То се манифестовало у економској и политичкој интервенцији западних монопола, а посебно Сједињених Држава, у активности других земаља, сигнализирајући долазак новог неоколонијалног „светског поретка“, чије су експанзионистичке акције биле ограничене само присуством Совјетског Савеза. Појава социјалистичке земље, која се брзо приближава глобалном лидерству, нагло је смањила обим империјализма. Да би угасили пламен социјализма, империјалисти су неговали немачког Фирера оријентисаног против тадашњег Совјетског Савеза.
Нема сумње да је глобализација изузетно сложен, дубок и дугорочан процес промена који је захватио свет. Нови напредак у технологији, информационим технологијама, економији и науци је такав да је људима заиста тешко да тачно замисле будућност. Као што је то био случај кроз историју људског развоја, судбина људи не зависи искључиво од способности људског ума да створи нешто ново у материјалној и духовној сфери. Дешавало се и раније да лидерство остаје код оних који су се уздигли на врх таласа развоја који је захватио глобалну заједницу. Америчке и западне економске и војно-политичке структуре предводиле су процес глобализације. Агресија на Југославију, наставак агресије у Ирану и припрема агресије на другим местима упозоравају на опасност злоупотребе резултата промена које се дешавају у свету. Није случајно што јавну истрагу о одговорности САД и НАТО-а за агресију на Југославију води бивши државни тужилац САД. Могло би се рећи да су многи почели да схватају опасност од негативних последица милитантног духа који прожима глобализацију. Прогресивне снаге широм света заиста заостају за Западом, како у програмирању, тако и у организовању хуманистичке алтернативе глобализацији. Њихове странке, синдикати и друге невладине организације споро реагују на потребе новог доба. Заштита интереса огромне већине људи, народа и земаља претпоставља нове облике организовања и методе деловања, нове међународне везе на различитим нивоима држава и света, будући да је процес глобализације, у најмању руку, контрадикторан, као и сам живот и друштвени одн Фашизам је последња етапа империјалног глобализма. Фашизам су основали током Првог светског рата италијански национални синдикалисти који су се ослањали на политичким погледима левог или десног крила. Италијански фашизам је гравитирао надесно током раних 1920-их. Главни елемент фашистичке идеологије који се сматра да је крајње десничарски је његов прокламовани циљ да промовише права наводно супериорних народа да доминирају, и да истовремено чисти друштво од наводно инфериорних елемената. Фашисти су славили младост због физичке снаге и због идеализма младих и њихове спремности на саможртвовање, односно квалитета које по речима многих фашистичких идеолога, не поседују средовечни и старији људи. Тиме су представили своја идеолошка стремљења у генерацијским оквирима. Млади Гебелс је једном изјавио: „Старији неће да прихвате да уопште постојимо. У крајњем случају они бране своју моћ и власт. Али једног дана они ће пасти. Младост мора победити.“ Де Жовенел је описао фашизам као „револуцију тела“ која одражава стремљење младих ка дисциплини, напорном раду, борби и храбрости.
Пошто су концентрисали своју идеолошку пропаганду на младе људе, фашистичке партије су имале млађе чланове од других десничарских партија. Лидери нацистичке партије, на пример, били су релативно млади, а млађи официри немачке војске су брже приступали нацистичкој партији него они старији. Примо де Ривера у Шпанији, имао је само 30 година када је основао фалангистички покрет и 1936. године 60 до 70% његових следбеника имали су мање од 21 годину. Фашизам одбацује тврдње да је насиље негативне природе, а политичко насиље, рат и империјализам доживљава као средства кроз која се може постићи национално подмлађивање. Фашисти су заговарали мешовиту економију, са главним циљем постизања аутаркије (националне привредне самодовољности) кроз протекционистичке и интервенционистичке економске политике.
Сведоци смо времена где се одигравају ратови широм света и који нам говоре да је у току Трећи светски рат и који ће означити сумрак империјалног глобализма, а „Новом Јалтом“и „Новом Постдамском Конференцијом“ и договор „победника“ о праведнијем и мултиполарном свету.
Проф.др Владан Пешић,
Редовни професор Универзитета у Београду
