Поштовани,
Навршава се 27 година од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, као и 27 година од страдања, терора и прогона Срба са Косова и Метохије, са циљем њиховог потпуног протеривања са простора који представља колевку српске државности.
Сви ти процеси одвијали су се уз подршку и асистенцију такозваног демократског Запада.
Данас сведочимо покушајима да се културна и историјска баштина српског народа на Косову и Метохији представи као туђа. Представници привремених институција у Приштини презентују у међународним круговима, па чак и у Ватикану, књиге са фотографијама српских цркава, манастира и фресака, настојећи да их прикажу као сопствено наслеђе.
Међутим, ти манастири и цркве, њих на хиљаде, подизани су у времену када на том простору није било албанског становништва у данашњем смислу.
Историјски подаци указују да је, након османског освајања, у попису становништва из 15. века забележена доминантна већина српског становништва на Косову и Метохији.
Српски владари, попут краља Милутина, оставили су дубок траг у изградњи духовних и културних споменика. Уметничка дела, посебно фреске, финансирана су значајним средствима, што сведочи о развијености и богатству средњовековне српске државе.
Кроз историју, нарочито у периоду слабљења Османског царства, велики геополитички интереси утицали су на промене на Балкану, укључујући и промене етничке структуре становништва.
Након Хладног рата, појављују се нови планови и стратегије усмерене на слабљење Србије и српског народа, што је кулминирало агресијом 1999. године.
Иако је било процена да ће тај сукоб кратко трајати, отпор је трајао 78 дана, што представља значајан историјски податак.
Након завршетка агресије, постигнути су одређени договори, али је њихова примена током времена доведена у питање, што је додатно усложило положај српског народа на Косову и Метохији.
Посебно забрињавају тврдње и сведочења о тешким кршењима људских права, укључујући и случајеве трговине органима, који до данас нису у потпуности расветљени.
У међувремену, настављају се процеси милитаризације на простору Косова и Метохије, уз јачање безбедносних структура и геополитичких утицаја, што изазива додатну забринутост.
Истовремено, присутни су и притисци да се Србија одрекне својих интереса на Косову и Метохији, што би имало далекосежне последице.
Упркос свему, остаје обавеза да се истраје у борби за истину, правду и очување националних интереса.
Хвала вам.
