Пројекција филма „Герника 2“ одржана је у амфитеатру Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
По завршетку пројекције публици су се обратили идејни творац и продуценткиња филма др мед. Љиљана Вернер, редитељ и сценариста Огњен Петковић и редовна професорка са Медицинског факултета Универзитета у Београду др Даница Грујичић.
Др мед. Љиљана Вернер објаснила је да је повод за реализацију филма филмска смотра која је организована поводом 25. годишњице бомбардовања Савезне републике Југославије 24. марта. Она је истакла да је материјал за филм настао 1999. године, након што је делегација чији је била члан дошла из Хановера у Београд. „Они који су били организовани у тој иницијативи припадали су антиратним и антиглобалистичким покретима у СР Немачкој, оних који су се у континуитету и деценијама борили против структуралног и војног насиља и његових последица на здравље становништва. Разлог доласка наше делегације била је медијска блокада и жеља да се на лицу места информишемо о последицама НАТО агресије, пре свега о страдању цивилног становништва“, указала је Љиљана Вернер.
Редитељ и сценариста филма Огњен Петковић нагласио је да ово није први пут да у својим филмовима обрађује тему рата, с обзиром на то да је своју докторску дисертацију у области филмске режије написао о употреби ратних сведочанстава у производњи кратких играних филмова. Он је нагласио важност овог филма као документа, рекавши како би волео да он послужи као инспирација за серију филмова и радова на исту тему. „Оног момента када ме је госпођа Вернер позвала и рекла како би желела да дигитализује материјал из 1999. године, дошли смо на идеју да би о томе требало да се направи филм. Заједнички смо дошли до закључка да је део о Панчеву толико аутентичан и драгоцен да смо веровали да мора бити сачуван“, рекао је Петковић.
Проф. др Даница Грујичић осврнула се на потенцијалне здравствене последице бомбардовања три велике индустрије у Панчеву, које је изазвало велику еколошку катастрофу. Она је истакла да је држава требало да оформи епидемиолошке групације како би се пратило стање људи који су били здравствено угрожени. „Држава је, нажалост, формирала само парламентарну комисију која није имала ресурсе да на научни начин докаже шта се заправо догодило. Овакви филмови су веома добри и требало би да их је што више, јер су и они одређена врста доказа“, подвукла је проф. др Грујичић.
Приказ филма организовала је студентска организација Српски политички форум са Факултета политичких наука.
