Поштовани поштоваоци Форума, ово је једна ретка прилика да се нађемо на 25. годишњем јубилеју организације која се бори за равноправност, нечега што дефинитивно највише фали у нашим међународним односима.
Чак се поставља питање да су силе толико јаке и да нам стално говоре како нема смисла борити се за те ваше циљеве и равноправност, кад су одувек силе одлучивале, али овај 25. годишњи јубилеј Форума показује да има смисла. Питање је само да ли хоћеш.
Али смисла има увек, док неравноправност постоји, да се боримо за равноправност и да знамо да нам нико ништа неће дати, него да морамо то борбом, слободом, убеђењем пре свега да освојимо. И кад данас говоримо о Форуму и кад смо сад чули Извештај и Живадина у уводу, има једна, рекао бих, професионална скромност дипломата које овде учествују.
Ово зато што су резултати Форума огромни за данашње време. Ја бих издвојио три стуба. Један стуб су скупови које Форум организује и скуп поводом годишњице бомбардовања, 24. марта, који организује Форум је постао државни, не зато што га је држава одредила, него зато што је то Форум изградио. И држава долази на Форум. То, ко мисли да је то лако, нека проба.
Зато ја желим да том напору и упорности пре свега одам велико признање и захвалност, јер без тога се не може ништа постићи, а 25 година форума показује да је то могуће. Следећи стуб је издавачка делатност. Кад саберемо све књиге, сва документа, све историјске анализе које се налазе у библиотеци форума, као резултат његове издавачке делатности, то је једна историјска база.
То није само скуп литературе. И трећа ствар има је у директној вези са форумом и форум је, да тако кажем, кућа Фонда дијаспоре за матицу. Погледајте само извештај о објектима, мостовима, домовима за децу, стамбеним зградама, од бомбардовања до поплава у Србији данас.
То су та три стуба на којима овај покрет, ова идеја овако стабилно стоји. И нема шта друго него да учинимо сви све што можемо да то иде даље, напред и да за следећих 25 година буде још веће. Ја желим на крају да се посебно захвалим Живадину на његовој огромној упорности и зрачењу те позитивне енергије на све који имају контакт са фондом, и за рад, јер знате, идеја је лепа, само није довољна. Идеја тражи огроман рад и одрицање, и тај рад и ангажовање свих људи који се у Фонду ангажују довело је до тога да ми данас можемо да говоримо о Фонду као једној националној тековини.
Хвала.
