Мирко Луковић, члан УО Беофорума на Међународном дану мира у КИНИ
Како можемо постићи трајну и мирољубиву коегзистенцију у свету који иде ка глобалном сукобу? Дан 21. септембар би могао бити запамћен као најновија прилика да се слободно и колективно обележи Светски дан мира. Иако су такве околности и дешавања на међународној сцени данас, ипак, постоји више предлога и решења која имају потенцијал да извуку свет из сенке рата и вишегодишњих сукоба.
Ове године сам имао привилегију да учествујем на обележавању Међународног дана мира који је организовало Кинеско народно удружење за мир и разоружање (Chinese People’s Association for Peace and Disarmament, CPAPD). Званично сам позван као део српске делегације, испред Београдског форума за свет равноправних.
Основана 1985. године, CPAPD је највећа друштвена организација у Кини посвећена миру. Циљеви и задаци CPAPD -а су промовисање међусобног разумевања, пријатељства и сарадње између кинеског народа и народа остатка света, како би се заједничким напорима супротставили трци у наоружању и рату, заговарали контролу наоружања и нуклеарног разоружања, као и укидање другог оружја за масовно уништење, и тиме заштитили светски мир и промовисали изградњу заједнице са заједничком будућношћу за човечанство.
Конференција је одржана између Ђинана, главног града провинције Шандонг, и Вејфанга, светске престонице змајева и њихове израде. Није случајно што су ови градови били изабрани за место одржавања конференције. Ђинан, и уопште Шандонг, представљају важну колевку кинеске цивилизације, одакле потичу грнчарија, производња свиле и кинеско писмо. Оно што је најважније је да је то дом Конфучија, чија је филозофија важан део кинеске културе. Штавише, конфучијанизам је све до данас дубоко утицао и утиче на свет. Вејфанг је признат као културни град источне Азије и међународни град мира.
То је било моје прво путовање у Кину и искуство је било незаборавно. Општа атмосфера је била енергична и инспиративна. Путујући од Европе до Кине, први утисак је био налик на излазак из загушљиве собе на свеж планински ваздух по сунчаном дану. Истина је да је свака промена окружења добра за душу, али ово је било више од тога. За мене је то имало везе са надом и оптимизмом за бољу будућност широм света. Кина има много тога да понуди у погледу цивилизацијских корака напред. Навикли смо да слушамо о економском чуду Кине и џиновским скоковима у погледу технологије и производње. Међутим, Кина је више од тога. У позадини ових достигнућа је миленијумска цивилизација која немилосрдно ради са посвећеношћу, стрпљењем и истрајношћу у циљу постизања здраве, мирољубиве и складне коегзистенције.
Тема конференције била је „Подршка заједничкој будућности за изградњу света мирољубиве коегзистенције“. У Комеморацији је учествовало око 180 представника из више од 80 земаља широм Азије, Африке, Латинске Америке, Европе и Америке, заједно са преко 100 политичких организација, мировних група и истраживачких центара за безбедност. Кинески потпредседник Хан Џенг обратио се на церемонији отварања догађаја, након чега се обратио учесницима и генерални секретар УН Антонио Гутереш путем видео линка. На конференцији су говорили и истакнути државници као што су Сомад Фолсена, потпредседник Народне скупштине Лаоса и председник Лаоског комитета за мир и солидарност; Кгалема Мотланте, бивши председник Јужне Африке; Ернесто Сампер, бивши председник Колумбије и Уели Маурер, бивши председник Швајцарске Конфедерације. Говор је одржала и Чен Бо, бивша амбасадорка Кине у Србији и прави пријатељ Србије. Обратила се у својству генералног секретара Центра за изучавање дипломатске мисли Си Ђинпинга и председника Кинеског института за међународне студије.
Много је речено и дискутовано током конференције о томе како тежити одрживом глобалном миру. Проблеми који су идентификовани односили су се на традиционална и нетрадиционална безбедносна питања, унилатерализам, блоковски менталитет и баук хладноратовске политике, растућу нуклеарну претњу, упорне провокације, повратак међународног фашизма, неефикасност политичких преговора, економско успоравање и текући сукоби у свету, посебно на Блиском истоку. Проблеми са којима се суочавамо су различити, али, као што су делегати више пута помињали, до мира се може доћи само ако радимо заједно кроз конструктиван дијалог, културну размену и осигуран одрживи развој за све. Ови принципи су већ формализовани у оквиру три глобалне иницијативе које је изнео председник Си Ђинпинг, што показује да из ове темељне и сржне перспективе сви тежимо истом циљу и да сви знамо како да га постигнемо. Остаје да пронађемо начин да радимо заједно ка новој будућности.
Заједничка мишљења о томе како постићи јединство, која су изнели делегати, могу се сумирати на следећи начин: економски развој, јачање културне размене, међусобно поштовање, поновно успостављање ауторитета Уједињених нација и међународног права, престанак коришћења једностраних санкција, успостављање осећаја заједништва са сигурном будућношћу и развоја грађанске дипломатије. Осим тога, млађим генерацијама мора се дати више одговорности и простора.
Током дискусија међу делегатима, током тродневне конференције, најуочљивији и најзаступљенији осећај није био страх од могућег светског рата, или љутња према континуираном покровитељству западних земаља, или чак фрустрација због очигледног западног лицемерја и двоструких стандарда. Напротив, осећај је био умор од суочавања са притисцима, претњама и санкцијама са Запада, умор од потребе да се подноси западњачка хистерија и континуирано смиривање тензија које је потребно зарад њиховог одвраћања од започињања још једног рата. Остатак света жели да се врати нормалном животу, да побољша услове живота и тежи просперитету. Ту наступа Кина, која води примером. Кина не говори другим државама шта да раде и има дугогодишњу политику да се не меша у послове других земаља. Напротив, она иде напред са видљивим и опипљивим делима, која се огледају у просперитету народа и економском расту земље. Штавише, почела је да укључује друге земље на овај пут кроз иницијативу Појас и пут. Кина тежи заједничком просперитету међу својим грађанима и међу државама, што је сажето у њиховој филозофији „win-win“.
Где смо ми Срби у овим тешким временима? Постоји много тога што можемо и морамо научити од цивилизације као што је кинеска. Истовремено, Србија је у великој мери потцењена од западних земаља, а посебно од Европе. Србија у данашњем свету има много већу и бољу перспективу од оне коју јој нуде Западне силе. У овом тренутку Србија може много тога да понуди Западу, а не обрнуто. Данас је прилика да Србија направи сопствени цивилизацијски искорак, ка самопоштовању, слози, просперитету и мирољубивој коегзистенцији.
У светлу актуелних светских догађаја, Кина заслужује наше поштовање и нашу подршку у визији постизања глобалног мира. Захваљујем се кинеском народу на топлој добродошлици и гостопримству и CPAPD-у на организацији овог веома важног догађаја у овим турбулентним временима.
