„Идеја да Србија може да тражи свој пут у вечитој игри балансирања између сила је илузија“, пише Макрон у истом пријатељском тексту у којем говори и о „неопходном одржавању уједињеног фронта против Русије“.
Шта, уствари, Француска нуди Србији кроз речи и дела свог председника?
То о чему Макрон говори у ауторском тексту за српске медије пред долазак у нашу земљу није компромис, како га он назива кад говори о КиМ, него позивање Србије да прихвати једностране одлуке, оцењује за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић. Он је указао и на то каква се европска перспектива Србији нуди.
„Србија се уверава да ће уживати демократска права, да ће имати под окриљем ЕУ све што јој треба, а у основном питању, питању територијалног интегритета и суверенитета, нема разумевања„, додаје бивши шеф дипломатије СРЈ.
Он напомиње да је затечен тиме да је Макрон отишао предалеко у саветовању Србији и српском народу какву политику треба да воде.
„Није ни за наше пријатеље, а ни за наше стратешке партнере, да Србији држе лекције о томе какву политику да води, ако нас стварно поштују како кажу, требало би да буду мало обазривији. Рећи да Србија не треба да води балансирану политику, него да се одлучи за Запад, па то је оно што слушамо и од Американаца. То је само још једно издање стратегије покоравања, хегемонизма“, наглашава наш саговорник.
Јовановић каже да је такав став контрадикторан: с једне стране француски председник се позива на славне пријатељске традиције и савезништво из Првог светског рата наше две земље, а с друге стране говори Србији да треба да се приклони Западу што свакако није знак поштовања достојанства земље домаћина, како наводи.
„Ако уважава Србију мора имати поверења да ће она сама, без лекција из Париза знати да нађе шта је права мера за заштиту њених националних интереса. А не да добијамо неке рецепте који су скројени под снажним притиском Америке“, истиче Јовановић.
Говорећи о понуди која се тиче залагања око решавања питања КиМ и испуњавања Охридског споразума, наш саговорник истиче да је стављањем овог споразума у преговарачко поглавље 35 Србије и ЕУ, то постало својина целе ЕУ, ни Шолц ни Макрон више немају контролу над тим, свака чланица може да покреће питање око испуњавања Охридског споразума.
„А сам споразум је супротан нашем Уставу, Резолуцији 1244 Савета безбедности и основним принципима међународних односа. Србију увек подсећају на обавезност међународних норми и међународних правних докумената, а никад не показују ни приближну спремност да сами поштују оно што су и сами покренули и сами изгласали, а то је Резолуција 1244 СБ„, додаје Јовановић.
Како наглашава, једини практичан резултат могла би дати економска сарадња у којој Француска можда жели да успостави равнотежу са укљученошћу Немачке на српско тржиште.
„Лепо је то што идемо у развој економске сарадње, то је добро, Француска има нових технологија, а Србија тежи модернизацији. Међутим, то није нешто што Француска чини без свог интереса, што чини као пријатељ. То је трговински, комерцијални однос“, наглашава Живадин Јовановић.
Он, међутим, напомиње да је изненађен колико је Макрон као „пријатељ Србије“ отишао предалеко у подучавању Србије.
„У суштини, хтели би да Србију ставе под пуну контролу, да изван перцепција ЕУ, заједничке спољне политике и НАТО-а ништа не може да постоји. То нити је реално, нити има перспективу јер Србија није напамет трасирала своју политику уравнотежених односа и сарадње са свим важним чиниоцима међународних односа. То је произашло из њеног геополитичког положаја, из њених историјских искустава. Не може Србија да се одрекне чак ни искустава из фазе несврставања, а да не говоримо да никада у својој историји није била сврстана ни уз један војни пакт или групацију“, наглашава Живадин Јовановић.
Извод из чланка: РТ Балкан
Извор: https://lat.rt.rs/srbija-i-balkan/106499-makron-poseta-srbija/
