Извештај о учешћу заменика председника Београдског форума за свет равноправних, амбасадора у пензији Радета Дробца,
на састанку регионалног одбора европских чланица Светског савета за мир и састанку Секретаријата Светског савета за мир,
одржаним у Прагу 9. и 10. маја 2026. год.
У Прагу је 9. маја 2026. године одржан састанак Европске групе чланица Светског савета за мир (ССМ) на коме је учествовало дванаест организација из исто толико држава: Аустрије, В. Британије, Кипра, Чешке, Немачке, Грчке, Португала, Норвешке, Србије, Шведске, Швајцарске и Турске у пуноправном чланству, и из Шпаније у својству пријатељске организације ССМ. На састанку су активно учешће, својим излагањима, имали Палаб Сенгупта, председник ССМ, и Танасис Пафилис, генерални секретар, а састанку су присуствовали и представници мировних организација из Палестине, Сирије, Ирана, Непала, САД, Бразила, као и извршни секретар Секретаријата ССМ Ираклис Цавдаридис.
На дневном реду су биле следеће теме:
1) Информација и размена мишљења о разним аспектима еволуције ситуације у Европи и у свету и о активностима сваке организације;
2) Праћење и развој заједничких акција у оквиру ССМ европских чланица организације;
3) Информације у погледу наредних састанака и календара ССМ, укључујући Секретаријат, Извршни комитет и Скупштину ССМ.
4) Организациона и финансијска питања.
Пре почетка састанка учесници скупа су на меморијалном гробљу руских војника који су своје животе дали приликом ослобођења Прага 1945. г., поводом Дана победе у Другом светском рату, колективно одали почаст испред споменика победи руског оружја. Том приликом су говоре одржали координатор Чешке мировне организације Милан Крајча и Палаб Сенгупта, председник ССМ.
По повратку у хотел, уводно излагање имао је Палаб Сенгупта, председник ССМ, који је подсетио да се скуп одржава на дан победе против фашизма у Другом светском рату и осудио све актуелне покушаје Европске уније (ЕУ) да фалсификује историју представљајући тај дан као „дан Европе“ и изједначавајући фашизам са комунизмом. Истакао је да је у току борба за сировине, тржишта и сфере утицаја, што су узроци агресивних политика, ратова и интервенција. Ризик од ширег, чак глобалног сукоба је реалан, сматра Сенгупта. Рекао је да су финансијска издвајања за војску незабележених размера и глобално износе 2,9 трилиона УСД, због чега се људи широм континената суочавају са сиромаштвом, порастом цена и погоршавањем услова живота. Тај контраст, истиче Сенгупта, открива стварне приоритете империјализма: ратне профите на рачун људских потреба.
Сенгупта је детаљније поменуо рат у Украјини који је ушао у пету годину, истакао Блиски исток (БИ) као централно поприште империјалистичке агресије, а у Африци навео да нерешавање питања Западне Сахаре јасно показује хипокризију међународних институција. У Латинској Америци и Карибима империјалистичко мешање је константно и све упорније и изразио је подршку свим угроженим и потлаченим земљама и народима од стране ССМ. На крају је истакао да је због свих садашњих околности у свету улога ССМ још значајнија и потребнија и да ССМ мора одговорити захтевима времена.
Генерални секретар Танасис Пафилис је говорио у сличним тоновима, проширивши теме и уз још оштрије осуде империјализма који сматра основним узроком сукоба и ратова, страдања и сиромаштва. Истакао је да санкције САД и ЕУ према Руској Федерацији (РФ) фаворизују америчку продају течног природног гаса из САД Европи по огромним ценама. Оценио је да је на БИ питање палестинске државе кључно за дугорочно решење сукоба и поновио подршку ССМ Палестини и осуду Израела и САД, а њихову политику назвао циничном. Нагласио је да је питање агресије САД и Израела на Иран већ дуго година у фокусу ове две државе и да је то питање од прворазредног значаја за мир на БИ, те да гомилање америчких ратних бродова око Ормуза изазива огромну стрепњу и опасност од шире конфронтације. У својству генералног секретара ССМ најавио је наредне акције ове организације у целом свету са циљем борбе против ратова и страдања малих народа. Истовремено је оценио рад и деловање регионалних и географских група чланица ССМ и дао сугестије за даље активности у борби за мир.
Милан Крајча, координатор Чешког мировног покрета, у својству домаћина, поздравио је скуп и учеснике, оценио ситуацију у свету и, посебно Европи, као веома сложену и опасну, и пожелео успешан рад скупа, дајући председавање Португалском савету за мир и солидарност, који председава регионалном групом.
Изабел Камариња, председница португалске организације, известила је о раду португалске организације у претходном периоду, као и о активностима регионалне групе и проблемима са појединим организацијама. Посебно је говорила о ситуацији у Европи, опасностима од милитаризације политике и друштва у целој ЕУ, као и о мерама за супротстављање таквој политици. Извршни секретар Ираклис Цавдаридис је у целини оценио њен извештај добрим и анализу стања добром, али је истакао да у погледу планираних активности мора бити ужа али јасна селекција и оријентација на конкретно деловање уместо на констатације стања.
Потом су организације појединачних земаља говориле о својим оценама ситуације у Европи, ЕУ и сопственим земљама.
Као посебно интересантно било је излагање Елизабете Пејн, представнице Британске мировне скупштине. Она је изразила дубоку забринутост милитаризацијом В. Б. и посебно медијском агресијом на грађане од стране британске државе коју је назвала токсичном. Посебно се пропагандом трују млађе категорије становништва. Истакла је да се таквом медијском кампањом и политичким наративом ствара одијум према свему руском и да је то очито припрема за нуклеарни рат са РФ који се планира, што чак отворено наводе, за 2030. годину. Рекла је да има информације да нуклеарне бомбе стижу у В. Б. из САД. Истакла је да има утисак да се Британија спрема да у име САД и ЕУ буде линија фронта према РФ и да се чак граде фортификације које би требало да смање негативне последице евентуалних руских удара на Лондон и В. Б. Таква политика и такви издаци за ратне потребе доводе до никада забележеног степена сиромаштва.
Милан Крајча, координатор Чешког мировног покрета, посебно је истакао опасности од страховитог историјског ревизионизма и релативизације чињеница и њиховог накарадног тумачења.
Оба представника Шведске су истакла досада незабележену милитаризацију Шведске, интензивирање војне сарадње са Немачком и заједничке војне активности, што је потврдио и представник Немачког мировног савета Герхард Фукс и изнео дубоку забринутост свођењем немачке политике на војна питања и припреме за сукоб са РФ.
Своја излагања имали су и представници Турске, Швајцарске, Шпаније, Грчке, Кипра и Норвешке.
Излагање на овом скупу представника Београдског форума, заменика председника Београдског форума, амбасадора у пензији Р. Дробца, дато је у одвојеном прилогу..
Када је у питању састанак Секретаријата Светског савета за мир (10.05.2026), састанку су присуствовали и сви учесници састанка регионалне групе одржаног дан раније. Чланови секретаријата у пуном својству, а сви други као позвани гости, са правом учешћа у дискусији. Састанак је целог дана водио Ираклис Цавдаридис, извршни секретар Секретаријата ССМ. Цавдаридис је детаљно изнео своје утиске о ситуацији у свету, а посебно када су у питању организациона и финансијска питања. Он је обавестио о многобројним састанцима разних регионалних и других група одржаним у периоду од последњег састанка групе, као и о онима који предстоје.
Задужени за одређене регионалне групе су након тог уводног дела поднели своје извештаје. Акел Таказ, представник Палестине, поднео је извештај о Средњем истоку и Африци, с обзиром да није било представника Африке. Рабиндра Адхикари, из Непала, координатор за Азијско-пацифички регион, поднео је извештај за регион за који је његова организација задужена. За регион Америке задужена је Куба, али њен представник није био присутан али је послао извештај који је прочитан пред скупом. Моара Клеверенте је поднела извештај за Бразил, а Хенри Ловендорф за САД. Тај је извештај посебно занимљив јер говори о ситуацији унутар САД о чему се не говори ни у САД ни ван њих, и у многим је елементима нов за нашу, али и светску јавност. Наиме, Ловендорф истиче да се САД налазе у најнестабилнијим околностима почев од краја Другог светског рата. САД и њени савезници распаљују рат у свету од једне земље до друге заредом, претећи да униште целу цивилизацију, а могуће и живот на земљи. САД и НАТО одржавају рат без краја у Украјини, обезбеђују израелски геноцид над палестинским народом који одбија да нестане. САД и НАТО подржавају израелске геноцидне импулсе према Либану и Сирији, а њихов план да покоре Иран се одбио од зида иранског народа. Империјализам и Монроова доктрина се поново приказују у Латинској Америци и поново узимају свој прљави данак. Међутим, не чекајући дозволу, Глобални југ се подигао и прети ужеглим старим колонијалним царевинама. Наводећи пораст Кине и земаља БРИКС-а, Ловендорф наводи да САД више не могу да им се у најпродуктивнијим економским категоријама супротставе и да им је остало једино да користе и продају своје оружје и економске уцене и ограничења. А Европа је за корак иза САД у губљењу моћи. Због тога у САД Трамп „канибализује“ људске потребе и животну средину како би хранио војно-индустријски комплекс. Уништавају образовање, шумску службу и заштиту животне средине и многе друге области. Отворено су покрали 95 милијарди УСД од финансија намењених потребама грађана како би „хранили“ војно-индустријски комплекс. И за наредни период планирају још веће пренамене буџетских средстава у рат. Због свега тога 57% породица у САД плаћа само најнужније трошкове и живе „дан за дан“. У „најбогатијој“ држави на свету преко 1,5 милиона људи су бескућници бар једном годишње. Половина од њих има посао, али не зарађују довољно да би себи обезбедили смештај. Дугови за школарину су огромни и све већи, нападнут је и систем здравствене бриге за жене. По улицама се „лове“ мигранти, чак и они који само тако изгледају, а потребе ратних ветерана се све мање обезбеђују. Ловендорф наводи још чињеница и велики број акција које његов, и слични покрети и удружења у САД чине да би спречили ову „јурњаву“ у ратове.
Већина присутних се јављала за дискусију, а основни мото је био како обезбедити да се њихова реч и аргументи чују како би се покушало утицати на све оне власти у свету које заговарају убрзану милитаризацију и рат, које уносе поделе међу људе, народе и државе и које зарад својих интереса воде у смрт и сиромаштво многе народе и државе у свету.
У том контексту је Р. Дробац, користећи могућност дискусије, истакао да се уверио да ССМ и све његове чланице интензивно и широко раде на промоцији мира у оквиру својих организација и на ширем, међународном плану, али да му се чини да такав марљив рад и бројне акције које спроводе широм света, у суштини, немају значајнију медијску промоцију без које данас скоро да је немогуће оставити неку значајнију видљивост и пропулзивност својих идеја и аргумената. Р. Дробац је истакао да је дубоко свестан да је организацији каква је ССМ, која је директно супротстављена империјализму и већини бивших елита колонијалних и неоколонијалних земаља, тешко да пробије медијски монопол који форсира рат и неједнакост у свету, али да вреди покушавати пробој и на том плану јер су резултати одлични.
У том смислу је навео пример Београдског форума за свет равноправних који је организација са малим бројем запослених, малим бројем у руководству, без политичке подршке у сопственој земљи, али да много полаже на присуство у медијима у Србији, па и шире, и да то присуство ствара утисак о свеприсутности Београдског форума на тржишту мисли у Србији, па и ван ње, иако је такав утисак у супротности са стварним могућностима Београдског форума. Али, истовремено, тај је утисак тачан, јер без обзира на своја објективна ограничења Београдски форум је присутан у јавности Србије и остварује објективан утицај. Зато, без обзира на тешкоће, ССМ би требало да размисли о овом предлогу. Као пример Р. Дробац је навео да је у Прагу два цела дана било много разговора, информација, предлога, од чега је велики део значајан, али да то неће изаћи ван просторија скупа, осим можда у документа са њега и евентуално на сајт ССМ. Можда је требало неке информације поделити неким доступним медијима и снимити ради емитовања на неким подкастима или у неким таблоидима, ако већ не може на великим ТВ каналима.
На крају скупа су усвојени предлози резолуција о солидарности са народом Западне Сахаре и секретаријата ССМ о империјалистичкој агресији на Блиском истоку.
