Излагање на Конференцији поводом 27. Годишњице од агресије НАТО НА Србију (СРЈ), 23. марта 2026.
Поштовано председништво, цењени присутни,
Мени је припала дужност, али и задовољство и част, да вам данас представим нову књигу – брошуру Београдског форума. Она носи назив „Србија у доба глобалних промена“ и, по нашој процени, њен најважнији део је управо први део, иако су сви делови књиге значајни.
Пратећи дешавања у последњих неколико година – а заправо већ више од 30 година – сведоци смо бројних и дубоких промена у свету. Нарочито од почетка војне акције Русије у Украјини, односно сукоба између НАТО-а и Русије, те промене су постале још израженије. Данас сви говоримо о тим глобалним, до сада незабележеним променама.
Многи их анализирају на различите начине и тумаче из различитих углова. Међутим, чини се да ми, као држава Србија, као народ, па и као стручна јавност – медији, аналитичари – не успевамо да те промене сагледамо у функцији интереса Србије.
Наш утисак у Форуму, након расправа које смо водили о актуелним питањима, што нам је пракса више од 20 година, јесте да се често понашамо као да се све то што се дешава у свету не одражава на Србију. Србија понавља да су промене у том периоду огромне али као да их не анализира довољно – барем не јавно – нити предузима кораке у својој политици који би их узели у обзир.
Полазећи од тога, организовали смо више округлих столова, на које смо позвали научнике, истраживаче, аналитичаре, новинаре и чланове Форума, како бисмо отворили ту тему и сагледали у чему се састоје интереси Србије у таквим околностима.
У првом делу књиге налази се избор тих излагања, који је приредио др Александар Митић. Он их је уредио и систематизовао, на чему му захваљујем.
Сматрамо да је то један од најактуелнијих доприноса у новијем домаћем издаваштву. Често пишемо о прошлости, историји и страдању, док се савремени догађаји анализирају са извесним закашњењем. Ова књига покушава да то промени.
Иако је по обиму можда „књижица“ или „брошура“, она ипак има 214 страна и садржи озбиљне анализе. Верујем да је вредна читања, јер подстиче на размишљање нњ само тиме што анализира актуелна догађања већ још више тиме што их доводи у везу са могућим последицама по Србију и отвара питање да ли Србија треба, и шта, да мења у својој политици.
Други део књиге посвећен је циљевима Београдског форума који су дубоко укорењени у његов досадашњи рад и нису се променили од оснивања Форума. Ја сам своје излагање у томе делу назвао „Постојаност у времену искушења“ и мислим да то најбоље илукстрије циљеве и рад Форума. У њему сам писао о Београдском форуму – о његовим циљевима, деловању и настојањима током више од две деценије да се заштите интереси Србије и српског народа, у оквиру могућег и у складу са међународним правом.
У том делу налазе се и излагање председника Форума Живадина Јовановића, као и други текстови и извештаји. Посебно је важно што смо поново истакли основне ставове за које се залажемо од оснивања Форума – зато и говоримо о постојаности у времену искушења.
Ти ставови укључују очување територијалног интегритета и суверенитета Србије, а пре свега питање Косова и Метохије, као и заштиту српског народа ван граница Србије, пре свега у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској, али и друге аспекте који су дугорочно изложени иностраним притисцима.
Као што смо и данас чули, многе ствари које су пре 20 година деловале незамисливо, данас постају очигледне. Југославија, односно Србија, била је међу првим државама изложеним оваквим притисцима – војним, политичким и другим.
Зато је важно да се ти процеси данас сагледају у другачијем светлу.
Често се каже: ако желите да дајете моралне савете другима, прво их примените на себи па ће ваше понашање служити као најбољипример другима . Међутим, сведоци смо да су многи од тих „савета“ били неискрени и да се данас то све више разоткрива.
У том контексту, Београдски форум је све време остао доследан својим ставовима у одбрани националних и државних интереса Србије.
Трећи део књиге има посебну вредност, ако не другачије, оно као вредна фактографија и документ од непролазног значаја. У њему су представљена мишљења угледних личности из иностранства о агресији на Југославију, односно Србију и српски народ у целини.
Посебно је важно када о вама говоре позитивно људи који не припадају вашем народу и немају обавезу да бране ваше интересе – то даје додатну веродостојност вашим аргументима.
У том делу представљена су четири аутора: генерал Пјер-Мари Галоа, Дитмар Хартвиг, Вили Вимер и Режис Дебре.
Они износе своја искуства и оцене засноване на непосредном учешћу или личном увиду у догађаје. Њихова сведочења указују на то да је напад на Савезну Републику Југославију био планиран и организован али да су чињенице са терена биле кривотворене и лажно представљане.
Посебно бих истакао Режиса Дебреа, француског филозофа и писца, који је, путујући по овим просторима током сукоба, стекао непосредан увид у дешавања и својим ауторитетом покушао да у својој домовини- Француској допринесе објективнијем сагледавању тих догађаја.
Дакле, данас вам представљам ово ново издање Београдског форума. Оно се надовезује на традицију издавања публикација – било да су у питању обимније књиге или краће форме попут ове.
Иако мањег обима у односу на нека претходна издања, ова публикација представља врсту стручне литературе и може бити веома корисна свима који желе да дубље разумеју савремене глобалне процесе и њихов значај за Србију.
Хвала вам најлепше.
