Рођен 30. 08. 1937. године у селу Драгинац, општина Бабушница, у сиромашној радничко-сељачкој породици. У основну школу уписан одмах по завршетку Другог светског рата, нижу гимназију завршио у Бабушници, а вишу гимназију и виши течајни испит („велику матуру“) у Пиротској гимназији 1956. године, са одличним успехом. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао 1960. године.
Одмах по дипломирању, запослио се у Институту за изучавање радничког покрета у Београду, каснијe Институт за међународни раднички покрет. Уписао постдипломске студије на Правном факултету и докторирао 1965. године (докторска дисертација с тематиком о социјализму и демократији у Совјетском Савезу – „Локални совјети у СССР“ — објављена 1967. године). Од страних језика, говори и пише руски, енглески и француски језик.
Радио на изучавању политичких система и процеса у социјалистичким земљама (асистент, научни сарадник, виши научни сарадник), више година и као руководилац студијског пројекта „Друштвено-политички системи социјалистичких земаља“. Бавио се такође изучавањем односа између социјалистичких покрета и система, проблематиком односа социјализма и коегзистенције, политике несврставања, интернационалне повезаности Савеза комуниста Југославије са социјалистичким и другим прогресивним покретима у свету, међународне активности Југославије. Написао и објавио већи број научних радова из ових области. Био главни и одговорни уредник часописа Међународни раднички покрет у 1967. и 1968. години. Организовао научно-истраживачки рад на реализацији главног институтског пројекта „Особености и противречности социјалистичких процеса у савременом свету“. У 1968. и 1969. години био и један од уредника Енциклопедијског приручника „Раднички и национално-ослободилачки покрети“, за који написао и већи број прилога.Учествовао на многим научним скуповима у земљи и иностранству.
На истим пословима, са звањем вишег научног сарадника наставио рад у Институту за међународну политику и привреду почетком 1974. године. Потом, исте године, примљен у Савезно министарство за иностране послове (самостални саветник у сектору за анализу и планирање), па у Председништво ЦК СКЈ – секретар Комисије за међународне односе ( 1974 – 1979). Изабран за члана Централног комитета СКЈ и председника Комисије за историју СКЈ. Био, такође, секретар-уредник другог издања Енциклопедије Југославије, редакције за историју КПЈ/СКЈ. Окупио велики колектив историчара из читаве земље, који је припремио прву целовиту историјску синтезу о југословенском комунистичком покрету — Историју Савеза комуниста Југославије (објављена 1985. године). Био, затим, Извршни секретар Председништва ЦК СКЈ за међународне односе (1985 – 1989).
Крајем 1989. године преузео дужност Амбасадора СФРЈ у Чехословачкој, у тренутку када је већ почињао процес разарања социјалистичких земаља, када се назирао и процес разарања Југославије. Следствено томе, убрзо је после распада Чехословачке и разбијања Југославије постао Амбасадор једне нове државе (Савезне Републике Југославије) у две треће државе (у Чешкој и у Словачкој). По повратку у земљу 1995.године, у Савезном министарству за иностране послове, радио као директор Дирекције за међународну културно-просветну и спортску сарадњу, потом Дирекције за Русију, Украјину и Заједницу независних држава. Са статусом Амбасадора у Савезном минисарству за иностране послове, радни однос окончао 2001. године.
После пензионисања, укључио се у рад непрофитног, нестраначког, добровољног удружења Београдски форум за свет равноправних, где је дао велики допринос раду и резултатима. Учествовао је у низу домаћих и међународних стручних расправа о појединим актуелним друштвеним темама нашега доба, посебно о агресији НАТО на Југославију 1999, које је Форум годинама организoвао. Уредник је и коаутор више књига Форума. Био је дугогодишњи члан његовог Управног одбора.
Памтићемо га као постојаног борца за принципе социјалне правде, равноправности и достојанства Србије и српског народа. Својим знањем и стваралаштвом оставио је дубок траг у друштвенополитичком раду, историографији и дипломатији оставио је дубок траг и наслеђе трајног значаја.
