Навршило се 26 година од усвајања докумената којима је окончана илегална агресија НАТО против наше земље: Документа Милошевић, Ахтисари, Черномирдин (3. јун), Кумановског војно-техничког споразума (9. јун) и Резолуције СБ УН 1244 (10. јун 1999.).
Србија (СРЈ) је поодавно извршила све своје обавезе из тих докумената.
У међувремену Србији су наметане многе друге обавезе изван, чак и супротно тим документима. Кључну улогу у наметању неприхватљивих уступака играла је ЕУ и лидери њених најмоћнијих чланица.
Они најгрубље злоупотребљавају заинтересованост Србије за чланство у ЕУ као полугу за изнуђивање одрицања Србије од легитимних државних и националних интереса.
Истовремено, под патронатом кључних чланица ЕУ и НАТО, сепаратистичка врхушка из Приштине је једнострано октроисала низ илегалних одлука и промена на терену грубо кршећи резолуцију СБ УН 1244, друга међународно-правна документа, као и Устав Србије.
Ни једна одредба поменутих и других међународних правно опште-бавезујућих докумената који предвиђају поштовање и остваривање националних и државних интереса Србије и српског народа није спроведена, нити испоштована.
Ево, најважнијих кршења:
- Одредаба о потврђивању суверенитета и територијалног интегритета Србије (као правне следбеници СРЈ) као и одредбе о непроменљивости међународно признатих граница држава региона;
- Одредбе о демилитаризацији. На КиМ, као делу државне територије Србије која ја привремено под мандатом СБ УН, без одобрења СБ УН, формирају се, обучавају и наоружавају илегалне оружане снаге, следбеника терористичке ОВК, које се чак укључују и у војне вежбе НАТО, са експанзионистичким предпоставкама;
- Спречава се слободан, безбедан и достојанствен повратак око 250.000 Срба и других не-Албанаца, протераних под мандатом УНМИК И КФОР.
- Четврт века после, етничко чишћење Срба, под притисцима и насиљем сепаратистичких институција се наставља и убрзава, без заштите угрожених људи са било које стране;
- КФОР, односно, НАТО, опструишу спровођење одредбе из Рез. СБ УН 1244, и других докумената о враћању договорених контигента ВС и полиције Србије, ради распоређивања, поред осталог, на важније међународне граничне прелазе према Албанији и С. Македонији, код споменика српске духовности и културе;
- Одредбе о гарантовању једнаког безбедносног окружења претворене су у завесу иза које се одвија систематско застрашивање Срба, узурпација њихових поседа, све до арбитрарног лишавања слободе и физичког прогона, посебно, младих.
У тим условима треба да буду јасни задаци и обавезе надлежних државних институција и посебно, српске дипломатије. Немамо право да ћутимо и тактизирамо, јер су суверенитет, интегритет, достојанство нације, слобода у безбедност грађана вредност изнад свих других.
Није тачно да кључне чланице НАТО и ЕУ имају другачије ставове од ставова Србије о Косову и Метохији. Тачно је да су лидери тих земаља против виталних националних и државних интереса Србије – њен суверенитет, интегритет и идентитет.
У крајњој линији – питање је да ли су лидери тих земаља заинтересовани за опстанак Србије као старе европске државе и српског народа као равноправног политичког фактора?
Уместо жалби шта нам други раде и дефетизма, на игнорисање српских животних интереса морамо пронаћи активне одговоре које ће и други разумети и уважити. На пример:
- Захтевати извршење свих неизвршених обавеза према Србији и српском народу утврђених правно опште- обавезујућим документима.
- Припремити „нонпејпер“ са комплетним листом одлука и промена од 1999. до 2025. које по оцени Србије, представљају једнострано кршење резолуције СБ УН 1244 и других правно обавезујућих докумената и циркулусати позваним међународним институцијама.
- Тражити реституцију;
- Интензивирати отпризнавање.
Живадин Јовановић
