У Београдском форуму за свет равноправних одржан је данас Округли сто о теми „Глобалне промене и интереси Србије“. Учесници су били:
Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ, председник Беофорума,
проф. др Драгана Митровић, редовни професор Факултета политичких наука,
проф. др Бранко Крга, генерал – пуковник у пензији,
Раде Дробац, амбасадор у пензији, заменик председника Беофорума,
Зоран Јеремић, амбасадор у пензији,
Слободан Бабић, бивши потпредседник Владе Републике Србије и генерални директор ЈП ЕПС,
Слободан Јовановић, уредник и публициста,
др Зоран Миливојевић, амбасадор у пензији,
др Александар Митић, научни сарадник ИМПП,
Драгољуб Боснић, војни аналитичар и дописник БРИКС-а.
У излагањима и дискусији је указано на потребу организованог праћења дубоких промена у Европи и свету које се огледају у успостављању нових односа у политичким, привредним, безбедносним, финансијским и цивилизацијским токовима. Све те дубоке промене чине да се Европа и свет налазе у транзицији од униполарног ка мултиполарном светском поретку, од односа у којима су доминирали интереси мањине најбогатијих земаља, ка новом мултиполарном светском поретку заснованом на принципима равноправности, немешања у унутрашње послове и сарадње на обострану корист. Оцењено је да повратка на старо нема. У напорима за изградњу поретка равноправности све више долази до изражаја незаобилазна улога дијалога и дипломатије. Српска дипломатија мора бити свесна нових услова, организационо, кадровски и политички оспособљена за активно деловање и искључивања свих грешака и импровизација.
Указано је на потребу систематског прилагођавања Србије, њене унутрашње и спољне политике, у складу са новим односима који, по уверењу учесника Округлог стола, отварају могућности за бољу и потпунију заштиту виталних државних и националних интереса Србије и српског народа.
Указано је на чињеницу да су Србија и српски народ били највеће жртве поретка доминације и хегемонизма и да је природан њихов интерес за изградњу новог, праведнијег поретка у Европи и у свету.
По уверењу учесника Округлог стола Србија треба даље да афирмише и јача своју политику војне неутралности, развијања уравнотежених односа и сарадње са свим важним чиниоцима глобалних односа.
При том је потребно да уважава историјска искуства и да још брже унапређује своје односе са осведоченим пријатељима, савезницима и партнерима, са водећим земљама глобалне већине које подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије, поштовање и доследну примену Резолуције СБ УН 1244 о Косову и Метохији и Дејтонског споразума о миру у БиХ који гарантује равноправност свих конститутивних народа и два ентитета БиХ.
Такође, учесници сматрају да Србија при том треба још чвршће да афирмише важност и незаобилазну улогу Уједињених нација и међународно правног поретка, заснованог на повељи УН. Није време за било какве нагле заокрете, али још мање за инерцију понашања по моделима униполарног поретка у Европи и свету.
Истакнут је значај веће пажње и већих улагања у образовање младих генерација, културу и науку, у складу са националним и државним приоритетима, а не по мери интереса иностраног мултинационалног корпоративног капитала.
Учесници Округлог стола су се заложили за веће поштовање и бригу о националном, културном и духовном идентитету српске нације, за поштовање традиционалних вредности које су ослонац стабилности и модерног напретка.
Заједнички став учесника је да су нужна прилагођавања и у погледу модела унутрашњег развоја с обзиром да мултинационални корпоративни систем доводи до деградације хуманизма и социјалне правде и до сталне репродукције екстремно богате мањине и сиромаштва маса.
Наглашена је потреба за очувањем и заштитом минералних и других природних богатстава, која се не смеју препустити страним интересима и компанијама јер су једнако значајна за очување независности и безбедности земље. Грађење уравнотежених економских односа са другим земљама и интеграцијама, и већи ослонац на унутрашње економске, природне, научне и људске потенцијале – није само економско и развојно, већ, такође, и безбедносно питање, посебно у условима заоштравања глобалних односа – истакнуто је у расправи.
