Београдски форум за свет равноправних, као добровољно, независно и нестраначко удружење грађана основано пре 25 година, много пута до сада је јавно износио своја мишљења и ставове о важним друштвеним питањима. По оцени Форума данас су то:
- Неопходност мирног превазилажења свих подела, неповерења и друштвене кризе отклањањем њихових узрока и активностима које доприносе обнови поверења, стабилизацији друштва и његовом развоју;
- Врхунски приоритет је заштита суверенитета и територијалног интегритета Србије и решавање питања Покрајине Косово и Метохија у складу с Уставом Србије, основним принципима међународних односа и Резолуцијом СБ УН 1244;
- Чланство у ЕУ је опција уколико ЕУ у свом односу према Србији поштује међународно право, резолуцију СБ УН 1244 и Устав Србије, другим речима, уколико ЕУ поштује суверенитет и територијални интегритет Србије као старе европске државе, победнице у два светска рата, унутар које Косово и Метохија има статус аутономне покрајине;
- Потребно је да Србија, уз одговарајуће припреме, званично покрене стављање на дневних ред седнице СБ УН питање извршавања свих неизвршених одредаба резолуције СБ УН 1244, а посебно: гарантовања једнаке безбедности и других основних људских права Срба на КиМ, неповредивости државне, друштвене, приватне и личне својине на КиМ, враћање договорених контингената војске и полиције Србије;
- Форум се залаже и подржава интензивне дипломатске активности на отпризнавању, посебно у случајевима исхитрених признавања под несумњивим спољним притисцима;
- Форум сматра да стратешка партнерства не треба прихватати, нити проглашавати са земљама или интеграцијама које су против стратешких интереса Србије, односно, против њеног суверенитета и територијалног интегритета. Истинска партнерства су одржива само у условима када оба партнера поштују принцип равноправности и узајамности интереса;
- Потребно је јасно, формално и недвосмислено пред надлежним међународним органима формално покренути питање остваривања права на слободан, безбедан и достојанствен повратак, живот и рад протераних 250.000 Срба и других не-Албанаца у њихове домове и на имања у Покрајини КиМ. Уколико неко то одбија, за Србију то не сме да буде разлог да одустаје или да се пасивизира;
- Прогласити ништавним сва документа, договоре под притисцима, промене на терену и акте који су супротни Уставу Србије, принципима међународног права и резолуцији СБ УН 1244;
- Интензивирање свих активности које доприносе мобилисању међународне подршке поштовању и доследнј примени Дејтонско-париског споразума (1995), као трајно важећег међународно-правног документа, враћању одузетих надлежности РС и заштити Републике Српске као равноправног ентитета БиХ, са свим изворним надлежностима и правом на посебне паралелне односе са Србијом. Подржати иницијативу за укидање Високог представника у БиХ чија овлашћења представљају израз неоколонијалног односа и негирање уставног система једне чланице УН, ОЕБС и других МО;
- Добросуседство и пуна отвореност за обострано корисну сарадњу са свима који Србију прихватају као равноправног партнера, уз посебно вредновање традиционалних пријатељстава и подршке суверенитету и територијалном интегритету Србије;
- Принципијелна и доследна спољна политика, без илузија, заокрета или нереалних тумачења праваца глобалних промена. Афирмисати и подићи на ниво уставног принципа, стратегију активне неутралности, уравнотежених односа са свим глобалним чиниоцима, а посебно са земљама које подржавају виталне интересе Републике Србије и сарадњу, без предуслова;
- Србија је увек била међу земљама које се боре за мир, слободу, истину, право и правичност, против агресија, експанзионизма, (нео)колонијализма, ревизије историје и доминације мањине над већином. Таква историјска искуства, као и положај жртве злочиначке агресије НАТО 1999. године, недвосмислено говоре да, у условима најдубљих промена у свету – Србија, треба да буде део глобалне већине човечанства у којој БРИКС плус има водећу улогу као фактор изградње новог праведнијег, мултиполарног, демократског светског поретка, без доминације и хегемонизма;
- Равноправност, национални, културни и духовни идентитет делова српског народа изван Србије остаје дугорочни приоритет растућег значаја. Јачање поверења, повезивања и сарадње матице и српског расејања на културном, образовном, привредном, духовном, хуманитарном, информативном и другим пољима има стратешки значај;
- Потребна је реафирмација традиционалних вредности брака, породице, морала, солидарности, хуманизма и ненасиља. Изградња истински хуманог и моралног система вредности, поред остлог, захтева: дубље промене у систему образовања и васпитања; у положају и улози медија за масовно информисање; ревизију закона донетих под притиском неолибералних идеологија које нису у складу са трајним вредностима српске културе и цивилизације и које немају подршку грађана;
- Потребно је изграђивати уравнотеженији распоред економских интереса земље на међународном плану како земља не би постала превише економски или финансијски зависна од било које стране; с обзиром на неусаглашености и велике тензије у друштву, потребан је мораторијум на концесије у области стратешких минерала, пољопривредног и грађевинског земљишта, вода и других националних природних ресурса. Журба за краткорочним ефектима не сме бити испред студиозног прилаза, стратешких и дугорочних планова;
- У атмосфери свакодневног обожавања страних инвестиција, донација, саветника, стране памети и туђих вредности уопште, мормо се упитати – које место у развојној стратегији Србије има политика ослонца на домаће снаге, знање, памет – на људске, природне, научне потенцијале – у индустрији, пољопривреди, стратешким минералима, енергетици?
- Србији свакако не прети опасност од аутархије, али питање је колико смо свесни последица неоколонијалног положаја, презадужености и где то води у условима све дубље кризе неолибаралног система, неизбежне рецесије у Европи, и раста опасности од милитаризације и глобалног сукоба?
- Неопходан је одлучан отпор и јавна осуда сваког страног мешања у унутрашње послове и спољну политику Србије. Недопустиво је ћутање на груба мешања западних фактора у унутрашњу и спољну политику, укључујући у односе Србије са трећим земљама;
- Потребно је прекинути склоност ка постављању на важне државне и друге јавне дужности неквалификованих као и лица која јавно заступају ставове супротне званичној државној политици. То наноси огромну штету грађењу поверења и консензуса, функционисању система, кредибилитету и принципијелности доносилаца одлука;
- Неопходно је прекинути праксу привилеговања и финансирања тзв. НВО из буџета односно, на терет грађана, које промовишу интересе страних фактора и политике супротне званичној политици, односно, вољи грађана Србије. Имајући у виду оцене српских званичника да се, преко дела НВО, шири пракса мешања одређених западних фактора у унутрашње послове Србије, да се каналишу чак и активности на дестабилизацији земље, неопходно је преиспитати одговарајућа законска решења и прекинути досадашњу праксу привилеговања и финансирања дела НВО које наступају у Србији као агенти страних интереса.
