У сали Парохијског дома Храма Светог Саве одржана је јубиларна 25. Скупштина добровољног удружења Фонд дијаспора за матицу.
На Скупштини су учествовали представници српске дијаспоре из Аустралије, Немачке, Француске, Швајцарске, Шведске и других земаља. Учеснике у раду Скупштине поздравио је Епископ јегарски и изабрани лондонски и великобританско-ирски владика Нектарије као лични изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
Скупштини је присуствовала представница Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Министарства спољних послова, Николина Милатовић Поповић, ранија министарка здравља проф. др Даница Грујичић, ранији председник Владе Србије и потпредседник Владе СРЈ Никола Шаиновић, као и гости из градова, општина, стручних, хуманитарних и других удружења са којима је Фонд тесно сарађивао у протеклом периоду.
Најављени гости из Покрајине Косово и Метохије били су спречени да присуствују Скупштини услед драматичног погоршања положаја српског народа, притисака, претњи, угрожавања слободе кретања и физичке безбедности.
Током свечаног дела седнице уручене су две донације. Прва, Математичкој гимназији из Београда у износу од 10.000 евра за изванредне резултате остварене на међународним такмичењима младих математичара и као подстицај за нове успехе. Одлуку о донацији уручио је Славко Вејновић, управитељ Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука «Сања Миленковић», а примила је проф. Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије. Друга, Друштву Србије за борбу против рака (1927.) у износу од 10.000 евра коју је уручила др Љиљана Вернер, председница Управног одбора Фонда, Слободану Петковићу, председнику Скупштине ДСБПР.
Фонд дијаспора за матицу основан је на иницијативу и средствима српске дијаспоре, на Првом сабору матице и дијаспоре одржаном у Београду од 3. до 5. августа 1999. Као основни циљеви тада су утврђени – прво, помоћ у обнови земље од последица злочиначке агресије НАТО пакта; друго, пружање хуманитарне помоћи људима у невољи, посебно избеглицама и расељеним лицима; треће, чување националног, културног и духовног идентитета српског народа; и четврто, јачање веза и јединства између матице и дијаспоре, односно, између свих делова српског народа. Међу оснивачима Фонда били су проф. Дејан Медаковић, председник САНУ, Борка Вучић, министар у Савезној влади СРЈ, Владика Бачки Иринеј Буловић, др инж. Милоје Милићевић, проналазач, из Берлина, проф. Ратко Марковић, потпредседник Владе Србије и шеф наше делегације у Рамбујеу, Милутин Мркоњић, директор Дирекције за обнову, Милисав Миленковић, председник Културно-просветне заједнице и други.
У поднетом извештају, прегледу резултата рада, као и у излагању др мед Љиљане Вернер, председнице Управног одбора Фонда, из Хановера, детаљно су представљени импресивни резултати ове добровољне хуманитарног удружења остварени у свим наведеним областима рада. По значају, висини уложених средстава и трајности издвајају се мостови изграђени средствима српске дијаспоре, као што су мост «Варадинска дуга» на Дунаву, код Новог Сада, мостови на Великој у Варварину и Мијатовцу, на Западној Морави у Јасики код Крушевца и Трстенику, мостова у Ваљеву и Коцељеви и многи други. У сарадњи са инжињерским јединицама ВЈ, средствима Фонда извршена је реконструкција 120 км путева у Шумадији и Поморављу. У санацију последица земљотреса и катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској Фонд је уложио више од 1,5 милиона евра. Само у Обреновцу Фонд је обновио више десетина оштећених допмова. Обновљено је десетине школа и обданишта у Параћину, Ћуприји, Великом Градишту, Кладову, Комирићу, Новиграду, Шамцу, Челинцу, Зворнику, Лопару. За контролу пандемије Ковида – 19, Фонд је Министарству здравља Републике Србије обезбедио значајну помоћ. Средствима Фонда обновљена је зграда Дечјег одељења болнице „Драгиша Мишовић“, болнице у Аранђеловцу, Краљеву и Крупњу.
Фонд је пружао велику помоћ најугроженијим избегличким породицама и појединцима, који су били жртве грађанских сукоба у Хрватској, Босни и Херцеговини и, посебно, протераним и расељеним породицама са Косова и Метохије, током и након агресије НАТО-а 1999. године. Поред доделе једнократне новчане помоћи најугроженијим појединцима и породицама, Фонд јe, куповином напуштених сеоских кућа и окућница, обезбедио трајно збрињавање десетине породица избелица и присилно расељених са КиМ, без крова над главом.
Обезбеђене су вишекратне помоћи Вуковој задужбини, Српској књижевној задрузи и другим институцијама српске културе и науке.
Фонд је такође пружао вишегодишњу помоћ Друштву за церебралну и дечију парализу «Ана Антонијевић», из Крагујевца, као и Фонду за дошколовавање младих пољопривредника «Борка Вучић».
Фонд је помогао опремање болница „Бањица“ и «Бежанијска Коса», у Београду, затим, болница у Ћуприји, Пожаревцу, Крагујевцу, Косовској Митровици и другим градовима. За вишекратну помоћ Храму Светог Саве у Београду, Његова Светост Патријарх Српски г. Порфирије прогласио је Фонд за Добротвора ове српске светиње. Фонд је помогао санацију српских храмова и манастира у Петрињи, Плашком, Банатском Великом селу, Мојковцу, Каленићу, Грачаници, Прерадовцу, Милеви код Деспотовца, Дубоки Поток, код Косовске Митровице и др. Обновио је Крипту и Храм у Пребиловцима и спомен храм Великомученика Вукашина у Клепацима.
Приоритет у пружању помоћи имају угрожени припадници српског народа на Косову и Метохији. Средствима Фонда изграђено је обданиште «Ђурђевак» у Брњици, код Грачанице, а девет година заредом Фонд пружа редовну месечну помоћ за набавку основних животних намирница за народне кухиње Хуманитарне организације «Мајка девет Југовића» које раде под покровитељством Епархије рашко-призренске.
Посебан успех представља завршен пројекат оснивања «Библиотеке српске дијаспоре са седиштем у Београду», који је подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије. Резултат овог пројекта је интерактивна, дигитална платформа за обједињавање стваралаштва из и о српској дијаспори, доступна на сајту www.bibsd.org.
Др Љиљана Вернер, председница Управног одбора Фонда дијаспора за матицу, изразивши дубоку захвалност доброчинитељима Фонда, осврнула се на ситуацију на Косову и Метохији, и нагласила да нам је потребан дух јединства, нарочито «данас, када се брани право на слободу, достојанство, живот, опстанак и будућност наших суграђана на Косову и Метохији.» Подсетила је на прошлогодишњу посету делегације Фонда Косову и Метохији која је допринела бољем разумевању изузетно тешких услова у којима живи српски народ и прилагођавању помоћи коју Фонд пружа приоритетним хуманитарним потребама. Она је подсетила на дане агресије НАТО када је српска дијаспора била уједињена уз матицу, када је даноноћно радила на ширењу истине и сузбијању лажи о српском народу, када је указивала на страдање цивила, жена и деце, на еколошке и здравствено-социјалне последице агресије НАТО, али и када је, истовремено, била ангажована на прикупљању и слању велике хуманитарне помоћи. Све је то ојачало свест о нераскидивом јединству и одлучност да се у име хуманости, доброчинитељства и родољубља настави и истрајава у таквим напорима.
Скупштина је усвојила Оквирни план рада за наредни период и смернице за будући рад. У Оквирном плану се истиче да ће приоритети Фонда бити помоћ у решавању ургентних проблема породица избеглица, расељених лица, српског народа у Покрајини Косово и Метохија, сиромашних породица са троје и више малолетне деце. Гдегод је то могуће Фонд ће удруживати напоре и средства са државним и органима локалне самоуправе, као и са другим хуманитарним организацијама. Одлучено је да Фонд настави деветогодишњу праксу у пружању редовне помоћи народним кухињама на Косову и Метохији за набавку основних животних намирница. У томе ће и даље сарађивати са хуманитарном организацијом «Мајка Девет Југовића» која ради под покровитељством Епархије Рашко-Призренске СПЦ. Месечна помоћ ће износити 150.000 динара. Наглашено је, такође, да ће управа наставити напоре како би се Фонду и Фондацији «Сања Миленковић» надокнадила невраћена средства. Обезбеђивање простора за седиште Фонда, Фондације «Сања Миленковић», Библиотеке српске дијаспоре и даље ће бити један од приоритета. Фонд ће, у сарадњи са надлежним државним органима, интензивирати рад на реализацији пројеката Српског Дома, Меморијала жртава геноцида над српским народом у 20. веку и Србослова (Српске читанке).
Наглашено је да повезивање матице и расејања има стратешки значај за српски народ, да ДКП и културни центри Србије у иностранству у томе имају незаменљиву улогу, значај и одговорност.
На Скупштини је прочитано писмо хуманитарне организације “Мајка девет Југовића”, која ради под покровитељством Епархије Косово-метохијске, у коме се, поред осталог каже: «Данас нам је посебно тешко, јер у 21.веку, пред очима Међународне заједнице, нестаје један народ, српски народ. […] Веома је тешка набавка и подела хране. Стрепимо сваки дан да бисмо и ми могли бити следећи на које ће ударити јер би тај ударац значио да преко 2500 људи остане без хлеба. Тешко ће се глад преболети, како то да објаснимо нашој деци? Наша деца нису навикла на много, али им се и ово мало окрутно ускраћује. Јако нам је важно да истину о страдању Срба на Косову и Метохији пренесете широм света, да наша браћа и сестре у Дијаспори знају за наше муке.»
Извор: pecat.co.rs