И ове године у понедјељак 5. аугуста у Хрватској ће парадирати шаролике колоне грађана предвођене скупинама у црним униформама, које ће носити заставе исто тако црних боја. декориране усташким симболима и слоганима.
Тиме ће бити обиљежен почетак војне офензиве Хрватске војске колоквијално назван „Олуја“, који се догодио на тај дан пред 29 година, под војним и политичким менторством запада предвођеног Америком. У Хрватској се тај догађај обиљежава и слави као побједа. Парадокс је што занесени слављеници нису свјесни, да уствари славе свој пораз.
Током оружаног сукоба који је у својој бити био међуетнички и међунационални сукоб са елементима грађанског рата почињени су циљани и организирани злочини према људима и стварима са циљем протјеривања са вјековних огњишта. Протјерано је око двјесто и педесет хиљада хрватских држављана српске националности, побијено неколико хиљада, порушено или запаљено преко педесет хиљада стамбених објеката и господарских зграда, опљачкана покретна имовина протјераног и побијеног становништва и присвојена она непокретна. Палеж и ликвидације преосталих Срба настављени су још дуго након престанака ратног стања. Процесуирање и санкције за почињене злоћине пред хрватским судовима, реда су апотекарске величине.
На разини новонастале државе извршена је сецесија и контрареволуција, која је довела до приватизације друштвеног власништва, што је еуфемизам за пљачку и предају или продају одабраним домаћим или страним власницима. Нова власничка структура уз губитак заједничког унутрашњег југославенског тржишта резултирала је губитком преко 700.000 радних мјеста. Земља је потпуно де индустријализирана, постала тржиште за увезену робу, често сумњиве квалитете. У стварима стандарда и квалитете живота грађани су враћени више од три десетљећа унатраг. Велики број грађана Хрватске живи у сиромаштву и великом сиромаштву, који нису у могућности задовољит основне животне потребе.
Протјеривање грађана српске националности и масовни одлазак младих људи у иноземство у потрази за послом оставило је катастрофалне демографске посљедице, Хрватска данас има око 900.000 мање становника у односу на Социјалистичку републику Хрватску, а велика пространства Лике, Далмације и Славоније су опустјела, што има опет катастрофалне посљедице на производњу хране.
Почињена је посвемашња ревизија повијести, потпуно су изврнути резултати НОБ-а и социјалистичке револуције и надомјештени са пораженом усташком идеологијо, која је продрла у све поре друштва: образовање, знаност, спорт, политику и саму владу.
На вањском плану Хрватска је изгубила сав суверенитет и дигнитет који је некад имала као интегрални чимбеник несврстане СФРЈ. Данас је она само вазал Бруxеллеса и Wасхингтона ко послушно извршава препоруке силница које њоме управљају, а корупција и неспособност владајућег кадра довеле су до тога, да је и у тим круговима доживљавају „непоузданом“. Све наведено бјелодано потврђује да, држава Хрватска и њени грађани немају разлога за славље, мада већина тога није свјесна. Бол и патња који су нанесени дијелу грађана Хрватске и сиромаштво и безнађе оном другом дијелу, довољно говори, да је тзв. Дан националне захвалности уствар Дан националне срамоте.
У бити распад Југославије као посљедица сецесије био је пораз за све њене народе. Сви су они тим распадом изгубили достојанство, дотадашња стечена права, ниво стандарда, могућност управљања, суверенитет над националним територијем.
Међутим ипак није све тако „црно“, дио грађана има разлога да слави, то су они који имају Хрватску и није их мало. То су власници капитала, тиме и људских судбина које одржавају тај капитал, затим етаблирани политичари и позиције и опозиције који озакоњују капитал и остале корумпиране структуре друштва. Они ће свој дио прославе одрадит протоколарно, а онај вулгарни дио одрадит ће губитници.
Владимир Капуралин
