Жовадин Јовановић, Дом Војске Србије, 25. април 2025.
Књига «Кад је рат враћен у Европу» коју данас представљамо јавности једно је од најзначајнијих издања од 150 књига које је Београдски форум за свет равноправних приредио и објавио у протеклих 25 година свог рада. Поред Београдског форума, суиздавачи су Клуб Генерала и адмирала Србије и Удружење Фонд дијаспора за матицу.
Значај овње књиге зборника радова више десетина домаћих и страних аутора, огледа се превасходно у изворнм сведочењу учесника и савременика одбране од агресије НАТО-а на СР Југославију, у струклтури и компетентности аутора који долазе из разних делова света и припадају различитим позивима, политичким опцијама, религијама и цивилизацијама.
Дозволите да наведем теме неких од аутора прилога сабраних у овом јединственом сведочанству. Тако, Никола Шаиновић, бивши потпредседник Савезне владе СРЈ говори о лажним мировним споразумима; немачки политичар Вили Вимер о рату 1999. као сигналу за долазећу глобалну опасност; Јуриј Староватих, осведочени руски пријатељ и борац против наци-фашизма о теми – од Стаљинграда до Београда Тао Тао, представник Кинеске мреже за међународну размену (CNIE) о историји као поуци за заједничко грађење заједничке будућности човечанства; Палаб Сенгупта, председник Светског савета за мир о НАТО-у као великој опасности за мир у свету; гост из Палестине Др Акел Таказ о о мултиполарности као нади у боље сутра; док је Џорџ Самоуили из мађарског института за глобалну политику поставља питање – да ли је мир могућ док постоји НАТО?
Време и услови у којима се књига појављује подижу њен значај и покрећу нове прилазе теми агресије и њеним геостратешким последицама. Протеклих 25 година од агресије НАТО, је временска дистанца која је омогућила многа нова сазнања, а брзе промене у глобалним односима су потврдиле многе раније оцене и прогнозе.
Много тога што је раније олако одбацивано као «теорија завере» или претеривање, у међувремену се потврдило као тачно. Коришћење агресије на СРЈ као преседана, глобализација интервенционизма и ширење НАТО на Исток, на пример.
Историјскаје чињеница да је америчка Влада Била Клинтона је 24. марта 1999. агресијом на СРЈ цратила рат у Европу. То је био рат против Европе у коме је Европа активно учествовала и то на страни сепаратиста, терориста и анти-хришћанских екстремиста. Због такве политике, Европа се и данас наалази у свеобухватној кризи –економској, моралној, идентитетској, цивилизацијској, Крица тражи на страни, уместо да је види и призна у себи самој, у дезоријентацији, отуђености и недораслости своје политичке елите.
Књига је сведочанство, незаобилазна историјска грађа која са пристојне временске дистанце од 25 година, свакога враћа на своје место са својом улогом, мотивима и заблудама –и САД, Велику Британију, и Немачку и Француску; и НАТО и ЕУ; и ОУН, ОЕБС и многе друге форуме без визије и стваралачке енергије.
Књига садржи непристрасне оцене и мноштво корисних идеја независних стручњака, историчара, дипломата, политичара, стратега из свих делова света. Њихова заједничка идеја водиља су – истина, слобода, равноправност и напредак за све земље и народе. Без „златних“, изузетних, богомданих или привилегованих.
Књига разбија многа предубеђења, фикције и наметнуте перцепције. Фикције о непогрешивој тзв. међународној зуаједници, о рецептури демократије, људскиих права, слободе медија и многим другим маскама и алатима стратегије експанзионизма, доминације и покоравања. Фикције о НАТО-у као одбрамбеном и регионалном савезу, о Европској унији као демократском и мировном пројекту. Какав је то „мировни пројекат“ чије су чланице, у једној или другој форми,. учествовале у сваком рату, у свакој агресији од почетка 90-их година прошлог века до данас!? Какав је то мировни пројекат који данас стаје на страну рата, конфронтације и припрема за глобални уз издвајање близу 2 трилиона еура за развој војне индустрије, реоружање и „дуалну“инфраструктуру?!.
Када је рат 1999. враћен на тло Европе онда:
- је почео глобални интервенционизам НАТО, рушење међународног правног поретка заснованог на Повељи ОУН;
- НАТО се од формално регионалног и одбрамбеног савеза преобразио у глобалну војну силу мултинационалног копрпоративаног неолибералн ог система
- Ширење НАТО из Европе на Исток, а са Индо-Пацифика на Север и Запад постало је глобална опсесија и стратегија од које се европски лидери ни данас не ослобађају
- Европа је постала плацдарм за освајање Евро-Азије као „највећег острва на планети“и формално постала привесак САД, без икакве самосталности и идентитета
- Европа је ушла у циклус самокажњавања, дестабилизације и маргинализације
- Поништени су стратешки договорииз Техерана, Јалте, Потсдама, Хелсинкије, Сан Францискоа, Париза
- Маргинализоване су ОУН, руиниран светски поредак установљен на резултатима Другог светског рата, односно, на победи савезника над наци-фшизмом тачно пре 80 година
- Покренута је систематска ревизија резултата Првог и Другог светског рата, а антикомунизам је систематски и плански коришћен за умањивање одговорности сила осовине за геноцид и разарања, за обнову неофашизма и неонацизма. У све то укључене су и „демократске институције“ЕУ, Савета Европе и друге (ЕП, ПССЕ) што говори да је ревизија историје систематски процес и циљ.
Али, паралелно: - Пробуђене су Русија, Кина и многе другее земље забринуте за своју и глобалну безбедност
- Покренут је БРИКС као моторна снага новог вишеполарног светског поретка,
- Конституисане су нове економске, развојне, безбедносне нтеграције, међу којима се издвајају Кинеска глобална развојна иницијатива «Један Појас, Један Пут», Евро-Азијска економска Унија, ЗНД, ОДКБ, Шангајска организација за сарадњу, Нова развојна банка и друге
- Отпор доминацији и неоколонијализму посебно долази до изражаја у Африци
- Формира се Глобални Југ, потом Глобална већина, као база и ослопнац изградње новог вошеполарног светског поретка
- Светски односи су на историјској прекретници – од униполарности и доманиацје мањине ка светском поретку заснованом на равноправности, немешању и демократски уређеним односима -* циљеви за које се залчаже глобална већина
- Носиоцима политике ширења и глоблне доминације постало је јасно да је досадашњи пирамидално уређен поредак неодржиов, али се не мире са губљењем вековних привилегија одржаваних на рачун интереса глобалне већине. Тежње да се силом очувају неправедни односи, да се зауставе неминовне историјске промене представљају извор опасности од глобалног сукоба. Отуђеност од народа и заслепљеност егоизмом – гоне западно-европску политичку елиту у бесмислену трку у наоружању и планове за «коначни обрачун»;
- САД се данас изјашњавају за мир. То заслужује подршку. Али, обазривости никада није превише. Још увек нема доказа да САД одустају од амбиција за глобалном доминацијом., Изгледа да се политика експанзије тренутно оријентише на неке суседе и Северни Пол као и на «дилове» о контроли стратешкиих минерла и сировина. Кад је стратегија експанзије «на Исток» суочена са несавладивим отпором, приметни су знаци «унутрашње експанзије» јачих на рачун слабијих, унутар истог геополитичког простора, па и исте цивилизације
- Мир и безбедност су недељиви. Зато су, за одрживи мир, за одржива решења постојећих сукоба, неопходни-нови глобални договори. Кризе и конфликти се могу решавати само отклањањем њихових корена и усопостављањем новог глобалног формата.
- Србија је увек била на правој страни историје. Уверен сам да ће тако бити и у будуће, да ће Србија знати да своју спољну, унутрашњу и развојну политику усклађује са новим реалностима. То се, у првом реду односи на најважнија питања, а то су – Косово и Метохија, Република Српска, равноправност српског народа на Балкану и распоред економских интереса у складу са политиком независности и активне неутралности.
- Србија је прва жртва НАТО као агресивног војног савеза и његове трансформације из регионалног у глобални војни савез. Својом одлучном и ефикасном одбраном Србија охрабрила глобални отпор стратегији доминације, експанзионизма и хегемонизма. На тој основи покренут је процес изградње вишеполарног светског поретка.
- Превелика зависност од Запада који је кроз историју био и остао извор агресија, масовних злочина, уцена и ултиматума према српском народу – није добра, поготову,не може бити – једина опција.
- Ове године, са поносом, обележавамо 80 година од победе над наци-фашизмом. И промоција књиге «Кад је рат враћен у Европу» представља допринос томе. То није пригода или церемонијал. То је црвено светло упозорења на велику опасност од новог светског сукоба који се мора спречити. Морамоп остати верни и доследни следбеници идеала бранилаца слободе, огромних жртава палих за слободу, независност и достојанство. Дугујемо поштовање и вечито памћење како српским херојима, ослободиоцима и цивилним жртвама, тако и хиљадама Црвено-армејаца палих у борби за ослобођење Београда, Србије и Југославије.
- То треба да буде део свести садашњих и будућих генерација, трајни извор достојанства и самопоуздања у међународним односима.
- Не морамо се превише дивити вредностима оних који су нас нападали, или им се превише захваљивати за донације. Србија никоме не дугује, она је од памтивека била и остала бољи део Европе!
- Учвршћивање проверених приајатељстава и савезништава, очување природних богатстава и већи ослонац на унутрашње снаге, увек а посебно у периоду тектонских промена глобалних односа, треба да имају приоритет у државној стратегији.
